Пређи на садржај

Банатски Брестовац

Координате: 44° 43′ 39″ С; 20° 48′ 27″ И / 44.727591° С; 20.807517° И / 44.727591; 20.807517
С Википедије, слободне енциклопедије
Банатски Брестовац
Православна црква у селу
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадПанчево
Становништво
 — 2011.Пад 3.251
 — густина56/km2
Географске карактеристике
Координате44° 43′ 39″ С; 20° 48′ 27″ И / 44.727591° С; 20.807517° И / 44.727591; 20.807517
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина61 m
Површина57,3 km2
Банатски Брестовац на карти Србије
Банатски Брестовац
Банатски Брестовац
Банатски Брестовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26234
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Банатски Брестовац (мађ. Beresztóc (до 1898. Bresztóvácz) или Temes-Aga; нем. Banat Brestowatz или Rustendorf) је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Банатском Брестовцу живи 3251 становник.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Банатски Брестовац је лоциран у близини реке Дунав, и то на 44° 43' 44.3" северне географске ширине и 20° 48' 46.52" источне географске дужине.

У близини Банатског Брестовца, поред Дунава, налази се камп и насеље Јабуков цвет. Основано је на месту које се користило као стационар за раднике током бетонирања дунавског насипа. У почетку је настао само камп, а касније настаје и зидано насеље. Камп је је посећен од стране домаћих и иностраних туриста. Насеље је снабдевено струјом.

Порекло имена, прошлост

[уреди | уреди извор]

Брестовац је своје српско име добио по брестовој шуми, која је окруживала село у време насељавања. Друга верзија је да су први досељеници, Срби, дошли из села Брестовик па су у име сећања на стари крај ново село назвали Брестовац.

Банатски Брестовац се први пут помиње 1717. године под именом Praestowatz. Тада је у насељу живело 12 породица. 1763. године досељено је 130 немачких фамилија. Тада је у селу било и 104 српских домаћинстава. Брестовац је 1764. године православна парохија у Панчевачком протопрезвитерату.[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Престовац" припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски статус а становништво је било српско.[3] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у месту су записана два свештеника. Пароси, поп Живан Поштић (рукоп. 1787) и поп Григорије Стеговић (1782). Поп Григорије је рукоположен у Босни, у Новој Дубици и населио се ту (у војној граници) са својим народом августа 1796. године.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. било је 3517 становника (према попису из 1991. било је 3715 становника).

У насељу Банатски Брестовац живи 2795 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 1067 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.068
1953. 4.289
1961. 4.322
1971. 3.809
1981. 3.865
1991. 3.715 3.661
2002. 3.517 3.618
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
3.029 86,12%
Муслимани
  
179 5,08%
Роми
  
97 2,75%
Југословени
  
42 1,19%
Бошњаци
  
18 0,51%
Црногорци
  
13 0,36%
Македонци
  
12 0,34%
Мађари
  
8 0,22%
Хрвати
  
6 0,17%
Бугари
  
6 0,17%
Словаци
  
4 0,11%
Руси
  
3 0,08%
Румуни
  
3 0,08%
Чеси
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
непознато
  
60 1,70%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Становништво

[уреди | уреди извор]
1910 3,752 Немци 63.4% Срби 34.8%
1921 3,805 Немци 69.5% Срби 29.5%
1935 N/A Немци 2,478 Срби N/A
1991 3,715 Срби 87.07% Муслимани 7.51% Југословени 1.91% Роми 1.31% Црногорци 0.64% Хрвати 0.45%
2002 3,517 Срби 86.12% Муслимани 5.08% Роми 2.75% Југословени 1.19% Црногорци 0.36% Хрвати 0.17%

Галерија

[уреди | уреди извор]

Познате личности

[уреди | уреди извор]
  • Игор Кокошков, српски кошаркашки тренер
  • Слађана Стаменковић, атлетичарка- маратонка[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8. 
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  8. ^ „Mi smo pretrčali polumaraton, a vi? | www.subotica.info - Dešavanja, najave, intervju, sve o Subotici”. www.subotica.info. Приступљено 2021-09-17. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]