Банатски Брестовац
Банатски Брестовац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобанатски |
Град | Панчево |
Становништво | |
— 2011. | 3.251 |
— густина | 56/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 43′ 39″ С; 20° 48′ 27″ И / 44.727591° С; 20.807517° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 61 m |
Површина | 57,3 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 26234 |
Позивни број | 013 |
Регистарска ознака | PA |
Банатски Брестовац (мађ. Beresztóc (до 1898. Bresztóvácz) или Temes-Aga; нем. Banat Brestowatz или Rustendorf) је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Банатском Брестовцу живи 3251 становник.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Банатски Брестовац је лоциран у близини реке Дунав, и то на 44° 43' 44.3" северне географске ширине и 20° 48' 46.52" источне географске дужине.
У близини Банатског Брестовца, поред Дунава, налази се камп и насеље Јабуков цвет. Основано је на месту које се користило као стационар за раднике током бетонирања дунавског насипа. У почетку је настао само камп, а касније настаје и зидано насеље. Камп је је посећен од стране домаћих и иностраних туриста. Насеље је снабдевено струјом.
Порекло имена, прошлост
[уреди | уреди извор]Брестовац је своје српско име добио по брестовој шуми, која је окруживала село у време насељавања. Друга верзија је да су први досељеници, Срби, дошли из села Брестовик па су у име сећања на стари крај ново село назвали Брестовац.
Банатски Брестовац се први пут помиње 1717. године под именом Praestowatz. Тада је у насељу живело 12 породица. 1763. године досељено је 130 немачких фамилија. Тада је у селу било и 104 српских домаћинстава. Брестовац је 1764. године православна парохија у Панчевачком протопрезвитерату.[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Престовац" припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски статус а становништво је било српско.[3] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у месту су записана два свештеника. Пароси, поп Живан Поштић (рукоп. 1787) и поп Григорије Стеговић (1782). Поп Григорије је рукоположен у Босни, у Новој Дубици и населио се ту (у војној граници) са својим народом августа 1796. године.[4]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 2002. било је 3517 становника (према попису из 1991. било је 3715 становника).
У насељу Банатски Брестовац живи 2795 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 1067 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 24 | 32 | ||
80+ | 23 | 39 | ||
75—79 | 46 | 92 | ||
70—74 | 72 | 106 | ||
65—69 | 80 | 107 | ||
60—64 | 79 | 101 | ||
55—59 | 71 | 64 | ||
50—54 | 131 | 108 | ||
45—49 | 182 | 146 | ||
40—44 | 145 | 141 | ||
35—39 | 106 | 122 | ||
30—34 | 88 | 85 | ||
25—29 | 108 | 106 | ||
20—24 | 156 | 122 | ||
15—19 | 145 | 141 | ||
10—14 | 117 | 104 | ||
5—9 | 84 | 92 | ||
0—4 | 78 | 74 | ||
Просек : | 38,0 | 40,9 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.456 | 464 | 887 | 68 | 35 | 2 |
Женски | 1.512 | 305 | 894 | 287 | 26 | 0 |
УКУПНО | 2.968 | 769 | 1.781 | 355 | 61 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 738 | 232 | 0 | 2 | 220 |
Женски | 382 | 130 | 0 | 0 | 50 |
УКУПНО | 1.120 | 362 | 0 | 2 | 270 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 19 | 37 | 50 | 9 | 42 |
Женски | 1 | 1 | 55 | 27 | 8 |
УКУПНО | 20 | 38 | 105 | 36 | 50 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 31 | 23 | 15 | 8 |
Женски | 5 | 15 | 6 | 27 | 42 |
УКУПНО | 6 | 46 | 29 | 42 | 50 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 10 | 0 | 0 | 39 | |
Женски | 7 | 0 | 0 | 8 | |
УКУПНО | 17 | 0 | 0 | 47 |
Становништво
[уреди | уреди извор]1910 | 3,752 | Немци | 63.4% | Срби | 34.8% | |||||||||
1921 | 3,805 | Немци | 69.5% | Срби | 29.5% | |||||||||
1935 | N/A | Немци | 2,478 | Срби | N/A | |||||||||
1991 | 3,715 | Срби | 87.07% | Муслимани | 7.51% | Југословени | 1.91% | Роми | 1.31% | Црногорци | 0.64% | Хрвати | 0.45% | |
2002 | 3,517 | Срби | 86.12% | Муслимани | 5.08% | Роми | 2.75% | Југословени | 1.19% | Црногорци | 0.36% | Хрвати | 0.17% |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Месна заједница. Место где је до 1945. била католичка црква
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Игор Кокошков, српски кошаркашки тренер
- Слађана Стаменковић, атлетичарка- маратонка[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Mi smo pretrčali polumaraton, a vi? | www.subotica.info - Dešavanja, najave, intervju, sve o Subotici”. www.subotica.info. Приступљено 2021-09-17.